Oblici rada sa decom
Vaspitno-obrazovni rad sa decom do tri godine
Nega i vaspitanje dece najmlađeg predškolskog uzrasta realizuje se, pre svega, stvaranjem preduslova vezanih za struktuiranje “posebne” vaspitne sredine u kojoj deca imaju mogućnost da stiču iskustva po sopstvenom programu – otkrivajući sebe i svoju okolinu, i u kojoj su aktivna u skladu sa svojim uzrasnim i psiho-fizičkim potrebama i mogućnostima.
Deca uzrasta od 1 – 3 godine predstavljaju decu jaslenog uzrasta. Medicinske sestre i saradnici u vaspitno-obrazovnom radu rade u tzv. malim jaslicama sa uzrastom od 1 – 2 godine, a u tzv. velikim jaslama, sa uzrastom 2 - 3 godine, rade vaspitači i saradnici u vaspitno-obrazovnom radu.
Osnovni zadaci u radu sa decom ovog uzrasta su:
- čuvanje i unapređivanje zdravlja dece putem mera preventivne zdravstvene zaštite,
- negovanje i podsticanje spontanog razvoja deteta
- uvažavanje specifičnosti uzrasta i individualnih potreba deteta
- stvaranje povoljne socioemotivne klime
- struktuiranje vaspitne sredine koja zadovoljava potrebe deteta
Posebni zadaci i sadržaji planiraju se u okviru sledećih aktivnosti: igre, motoričkih aktivnosti, muzičko ritmičkih, grafičko likovnih, intelektualnih, jezičkih, senzorno perceptivnih i aktivnosti dramatizacije.
Program predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece od tri godine do uključivanja u program pripreme za školu
Programski sadržaji vezani za pojedine uzraste predstavljaju osnovu realizacije vaspitno – obrazovnog rada. Oni se zasnivaju na naučnim i stručnim dostignućima i integralni su deo sistema društvene brige o deci.
Osnovni zadaci vaspitno obrazovnog rada sa decom uzrasta od 3 do 5,5 godina su:
- stvaranje povoljne sredine za učenje i razvoj
- praćenje razvojnih i individualnih karakteristika
- bogaćenje i stimulisanje svih aspekata dečijeg razvoja
- ostvarivanje što bolje saradnje na svim nivoima – dete – vaspitač – roditelj – društvena sredina,...
Posle desetogodišnjeg iskustva u realizaciji vaspitno-obrazovnog rada koji se temelji na dva modela, vaspitači su se i ove školske godine opredeljivali po kom modelu žele da rade što je ustanova podržala na način koji je bio neophodan za uspešnu realizaciju oba modela. Model A realizuje se u 31 vaspitnoj grupi, a model B u 39 grupe. Osnove programa zasnivaju se na zajedničkim elementima i polaze od prava roditelja na aktivno učešće u vaspitanju deteta, pri čemu roditelji imaju slobodu izbora postojećih vaspitnih ustanova, programa vaspitno-obrazovnog rada, organizacionih oblika, kao i direktnog uključivanja u proces vaspitno-obrazovnog rada.
Različiti programski sadržaji i zadaci primereni uzrasnim mogućnostima dece realizuju se kroz mesečno,nedeljno i dnevno planiranje i pri tome se poštuju:
- različiti aspekti razvoja
- individualizacija
- saradnja sa roditeljima
- aktuelna dešavanja
- priroda odabrane teme
- resursi kojima raspolažemo
- podaci dobijeni dugoročnim posmatranjem dece,
Deci se pomaže u izgradnji realne slike o sebi i svetu oko sebe kroz sve aspekte razvoja putem različlitih aktivnosti igara, perceptivno-motornih aktivnosti, otkrivačkih, posmatračkih, radnih i društvenih aktivnosti, aktivnosti rezonovanja, uviđanja i razumevanja, aktivnosti predstavljanja, izražavanja i stvaranja Zadaci, sadržaji i aktivnosti doprinese podsticanju i razvijanju govorne razvijenosti, razvijanju radoznalosti, originalnosti, inventivnosti i kreativnosti dece.
Pripremni predškolski program
Priprema dece za polazak u školu je deo obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Iako se do sad nije posebno izdvajala i realizovala u vidu programa, priprema najmlađih za osnono obrazovanje realizovana je tradicionalno u Vojvodini, više od jednog veka, kroz popularno zvana zabavišta, odnosno poludnevne boravke u trajanju od 3 – 5 časova dnevno. Ova priprema nije izdvojena i specifična, usko usmerena na školu, već obuhvata i predpostavlja poštovanje deteta da raste, razvija se i ostvaruje u specifičnoj, kvalitetnoj vaspitno – obrazovnoj sredini, uz maximalno poštovanje i uvažavanje svih osobenosti, potreba i potencija, čime se isto podstiče i dalje razvija.
Ostvarivanje pripremnog predškolskog programa odvija se u skladu sa opštim načelima vaspitno obrazovnog rada, a specifični zadaci odnose se na sledeće aspekte pripreme za školu:
- podsticanje osamostaljivanja
- podrška fizičkom razvoju
- podrška intelektualnom razvoju
- jačanje socio emotivne kompetencije
- podsticanje radoznalosti i kreativnosti
- poštovanje individualnosti
Ukljičivanje sve dece u pripremne predškolske grupe ima kompenzatorsku funkciju, jer se na taj način svoj deci obezbeđuju uslovi za proširivanje i sređivanje socijalnog i saznajnog iskustva čime se ublažuju socio – kulturne razlike i obezbeđuje donekle podjednak start za polazak u školu.
Pripremni predškolski program u našoj ustanovi kontinuirano se realizuje godinama unazad, tako da smo sa donošenjem zakonskih regulativa nastavili tradiciju dugu godinama. Jedina novina je sveobuhvatnost dece uzrasta od 5,5 – 6,5 godina. Ove školske godine pripremni predškolski program se realizuje za 604 dece raspoređenih u 34 vaspitne grupe. Od toga u 13 grupa rad se realizuje po modelu A, a u 21 po modelu B. U 28 grupe program se realizuje na srpskom jeziku, u 5 na mađarskom, a u jednoj dvojezično.
Model “A” polazi od saznanja o karakteristikama dečijeg razvoja i učenja u godini pred polazak u školu, individualnog pristupa deci, potrebi da se svakom detetu omogući ostvarivanje njegovih punih razvojnih potencijala uz planiranje koje uključuje izbor odgovarajućih metoda, postavljanje razvojnih zadataka, kreiranje podsticajnog okruženja za učenje i vremenski okvir. Vaspitno-obrazovni rad je kontinuiran proces u kome su svi učesnici (dete, vaspitač, roditelj, okruženje) podjednako važni i u kome je težište na onome šta se i kako dešava – a ne na produktu. Vaspitač u planiranju vodi računa o četiri vaspitno – obrazovne oblasti:
- socio – emocionalni razvoj – koji akcenat stavlja na samosaznavnje, opažanje i razumevanje drugih, shvatanje odnosa među ljudima, prihvatanje sebe kao člana grupe, razumevanje socijalnih pojava i uočavanje i rešavanje problema u socijalnom kontekstu
- saznajni razvoj – znanje i razumevanje sveta, govor i komunikacija, početno matematičko obrazovanje
- fizički razvoj – fizički razvoj, razvoj opžanja, jačanje zdravlja i održavanje higijene
- izražajni i estetski razvoj – likovni izraz deteta, muzičko vaspitanje, dramski izraz deteta
Model “B” polazi od činjenice da program pripreme za školu predstavlja sistem aktivnosti i sadržaja, kao i posebnih metodičkih postupaka kojima treba da se postignu intelektualna, socijalna, emotivna i motivaciona gotovost za ono što decu očekuje u školi. Neki od ciljeva i aktivnosti koje sadrži ovaj model namenjeni su i mlađim uzrastima, ali se ostvaruju na nivou koji je prilagođen njihovim mogućnostima i potrebama, čime se uspostavlja i održava kontinuitet u radu sa decom raznih uzrasta, pri čemu se vodi računa o kontinuitetu sa prvim razredom osnovne škole.Ovaj model pripreme za školu sastoji se iz oblasti u koje su svrstani vaspitno – obrazovni sadržaji i aktivnosti putem kojih se ostvaruju opšta i posebna priprema za školu. Te oblasti su:
- razvoj govora (negovanje govorne kulture, bogaćenje dečijeg rečnika i negovanje gramatički pravilnog govora, verbalno izražavanje i komunikacija, monološki govor i pričanje, upoznavanje sa dečijom književnošću i govorne igre);
- priprema za početno čitanje i pisanje;
- razvoj matematičkih pojmova (položaji u prostoru, kretanje kroz prostor, poređenje i procenjivanje, oblasti, linije i tačke, oblici, skupovi i vremensko saznanje);
- upoznavanje prirodne i društvene sredine (živi svet, materijalni svet, zaštita životne sredine, čovek kao društveno biće, rad ljudi i saobraćajno vaspitanje);
- fizičko vaspitanje (fizički razvoj, razvoj opažanja, jačanje zdravlja i održavanje higijene);
- likovno vaspitanje i
- muzičko vaspitanje.
Oba ova modela doprinose zrelosti za život i rad kakav decu očekuje u školi u kontekstu opšteg cilja predškolskog vaspitanja da doprinosi celovitom razvoju deteta stvaranjem uslova i podsticaja koji će omogućiti da svako dete razvija sve svoje sposobnosti i osobine ličnosti, proširuje svoja iskustva, izgrađuje saznanja o sebi, drugim ljudima i svetu oko sebe, kao osnove za sticanje novih oblika učenja, saznavanja i ponašanja.
Posebni programi
Pored navedenih , u ustanovi su ponuđeni i posebni programi deci i roditeljima:
- dodatne programe,
- povremene programe i
- programe stručne podrške porodici.
Od dodatnih programa roditelji mogu izabrati:
- učenje engleskog jezika za decu pripremnog predškolskog programa
- folklorna sekcija
- horska sekcija
Cilj ovakvih dodatnih programa je ovladavanje specifičnim veštinama i znanjima i pružanje prilike deci da uče od više odraslih. Takođe – cilj je i jačanje samopouzdanja kroz situacije u kojima dete može da pokaže svoje sposobnosti i neguje i razvija svoje veštine.
Povremeni programi organizujuju se za vreme zimskog raspusta kada roditelji imaju priliku da pošalju decu na zimovanje u trajanju od 7 dana na lokaciji za koju se sami opredele. Najčešće destinacije su Zlatibor i Divčibare Program aktivnosti sa decom u vreme trajanja boravka u ovim mestima vaspitači sačine pre odlaska. Cilj ovih programa je da se deca upoznaju sa različitim geografsko-kulturno-istorijskim okruženjem i da imaju priliku da uče u specifičnim okolnostima. Pored toga cilj je i razvijanje poverenja u druge odrasle i iskorak iz matičnog, porodičnog okruženja.
Izleti kao poseban oblik vaspitno obrazovnog rada organizuju se sa ciljem da podstaknu pravilan psihofizički razvoj, da otklone i koriguju negativne činioce razvoja, stvore osnovu za aktivan, zdrav i kreativan život i korišćenje slobodnog vremena, formiraju pozitivne stavove prema prirodi i da deca obogate postojeće i steknu nova znanja i iskustva.
Prilagođeni program za rad sa decom sa smetnjama u razvoju realizuje se godinama unazad, ali se poslednje tri godine ovom obliku rada posvećuje posebna pažnja. On podrazumeva stvaranje uslova da deca sa i bez smetnji u razvoju pohađaju redovne vaspitne grupe uz postojanje odgovarajuće podrške na svim nivoima. Ove školske godine 14 dece sa posebnim potrebama uključeno je u realizaciju inkluzivnog modela vaspitno-obrazovnog rada.
Programi stručne podrške porodici organizuju se na nivou objekata ili pojedinačnih vaspitno-obrazovnih grupa. U realizaciji ovih programa učestvuju direktor, vaspitači i psiholog , a povremeno se angažuje i neki stručnjak sa strane (npr. dečiji lekar, defektolog, pedagog škole i sl.). Najčešće su ovi programi povezani sa seminarima koje su vaspitači prošli, ili sa projektima u koje su uključeni.
Cilj ovih programa je jačanje roditeljskih kompetencija, edukovanje roditelja u razvijanju veština kooperativne komunikacije, razvijanje veština i znanja kojima će podržati osnaživanje mentalnog zdravlja svoje dece i razmena iskustava, stavova i dilema koje prate roditeljstvo.
Saradnja sa porodicom
U vaspitnoj praksi jedan od najinteresantnijih i najrazvijenijih oblika rada predškolskih radnika je saradnja sa porodicom .Novi modeli vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom u prvi plan su stavili saradnju predškolske ustanove i porodice, kao i otvaranje vrtića prema porodici u najširem smislu reči.
Konkretna saradnja sa roditeljima u našoj sredini realizuje se kroz različite oblike:
1. Pružanje informacije o razvoju deteta
Obuhvataju svakodnevno ili povremeno informisanje roditelja, kako o organizaciji života i rada dece u vrtiću, tako i informisanje o razvojnim karakteristikama i eventualnim poteškoćama kod svakog deteta ponaosob.
Pružanje informacija o razvoju deteta realizuje se kroz sledeće oblike:
- Dnevni indivindualni razgovori sa vaspitačem prilikom dovođenja i odvođenja deteta,
- Planirani individualni razgovori i grupni razgovori,
- Roditeljski sastanci
- Pismena obaveštenja
- Izdavanje brošura i novina za roditelje sa aktuelnim temama iz pedijatrije, psihologije, preventivne medicinske zaštite, života i rada vaspitne grupe i vrtića.
2. Pružanje aktuelnih informacija iz pedagogije, psihologije…
U cilju što uspešnije realizacije ovog vida saradnje sa porodicom, angažuje se stručna služba Ustanove - psiholog, medicinska sestra na preventivi, kao i stručnjaci i medicinski radnici iz Zdravstvenog centra i Centra za socijalni rad (pedijatri, logoped, socijalni radnik). Realizuju se raznovrsne teme proistekle iz potreba i interesovanja roditelja, ali i inicijativa vaspitača, stručnih i medicinskih saradnika.
3. Posete roditeljskom domu
Ove posete se organizuju radi potpunijeg uvida u celokupnu situaciju života deteta. Ovaj oblik saradnje je prisutan kada vaspitači ili stručni tim ustanove da je neophodno posetiti dom deteta, ili kada roditelji zahtevaju posetu. Pored navedenih tzv. oficijelnih poseta, organizuju se i poseta vaspitnih grupa bolesnom drugu, posete vezane za saradnju sa porodicom u smislu realizacije pojedinih segmenata vaspitno-obrazovnog rada (seosko dvorište, domaće životinje, život u kući, stanu…).
4. Kutci za roditelje
Informativni centri za roditelje sadržinski obuhvataju:
- aktuelnosti iz života i rada vaspitnih grupa,
- dečije stvaralaštvo,
- foto dokumentacija vezanu za realizaciju vaspitno-obrazovnog rada, kao i dokumentaciju vezanu za razne proslave i manifestacije,
- informacije vezane za pedagoško – psihološko prosvećivanje roditelja (razne teme, brošure, novine za roditelje),
- knjige utisaka.
Saradnja Predškolske ustanove i porodice odvija se planski i sistematski tokom čitave godine, sa jasno formulisanim zadacima i utvrđenom dinamikom njihovog ostvarivanja, uvažavajući i spontano nastale potrebe, kao i inicijative koje kreću i od vaspitača, i od roditelja. Omogućeno je da se roditelji uključe u planiranje i programiranje saradnje sa predškolskom ustanovom, i da na taj način s jedne strane saradnja bude sveobuhvatna i sadržajna, a sa druge strane da roditelji u njoj učestvuju dobrovoljno i sa zadovoljstvom.
5. Priredbe za roditelje
Tokom školske godine vaspitači organizuju priredbe za roditelje povodom različitih prilika – Nova godina, 8. mart, završna priredba,..